Akupunktura

Akupunktura potiče iz tradicionalne kineske medicine. U precizno locirane tačke na koži aplikuju se metalne igle, a terapijski efekat postiže se kombinacijom uboda. Način aplikovanja iglica zavisi od vrste i karaktera oboljenja.

Akupunktura je najčešće indikovana za lečenja hroničnih bolnih stanja kao što su:

bolovi u lumbalnom i vratnom delu kičme sa radikulopatijom,
osteoartritis kolena i ramena,
adhezivni kapsulitis (smrznuto rame),
trigeminalna neuralgija i druge kranijalne neuralgije,
glavobolje,
kompleksni regionalni bolni sindrom (Sudekova distrofija),
dijabetična polineuropatija,
posteherpetična neuralgija,
interkostalna neuralgija,
stanja nakon povrede glave i kičmene moždine,
moždani udar sa posttraumatskim bolovima,
fibromijalgija,
teniski i golferski lakat,
paraze ili paralize perifernih nerava (paraliza facijalnog nerva), i drugo.

Osim u terapiji bola akupunktura ima povoljan efekat kod: alergija, bronhitisa, gojaznosti, zujanja u ušima, noćnog mokrenje kod dece, retencije urina, anksioznosti, nesanice, neplodnosti, iregularnog menstrulanog cikulsa, konstipacije, dijareje, i drugo.

Uobičajeno je da se akupunktura primenjuje dve do četiri nedelje, u trajanju od 20 do 40 minuta. Preskripcija je individualna i sprovodi se za svaki entitet. Može se primeniti kao samostalna metoda ili u kombinaciji sa drugim terapijskim modalitetima, pre svega fizikalne medicine i rehabilitacije.

Mehanizmi delovanja u akupunkturnoj analgeziji su:

kontrola ulaska bolnih impulsa (Gate control theory),
neurohumoralni odgovor – stimulacija i oslobađanje endogenih opioida,
podizanje praga bola, i
aktivacija sistema descendentne inhibicije (serotonergički i adrenergički mehanizmi).

Poreklo akupunkture

Akupunktura je metod lečenja koji se razvijao tokom nekoliko milenijuma. Sastoji se iz dijagnostičkog pristupa i terapijskog tretmana patofizioloških promena. Predstavlja metod lečenja tradicionalne kineske medicine prilikom koje se u precizno locirane tačke na koži aplikuju metalne igle, a terapijski efekat postiže kombinacijom uboda na način koji zavisi od vrste i karaktera oboljenja. Klasični koncept zdravlja počiva na homeostazi vitalne energije (Qi). Vitalna energija kruži prema tačno definisanim putevima, meridijanima i kanalima, a svaki eksces (hiper ili hipo) dovodi do disbalansa, odnosno bolesti. Na kanalima ima ukupno 361 tačka, i još 40 ekstra tačaka van kanala. Koriste se još i a-ši tačke (bolno osetljive tačke) i iskustvene tačke. Biofizička istraživanja akupunkturnih tačaka na koži utvrdila su da je električni otpor manji 5-10 puta nego na susednim delovima kože, da je električni kapacitet veći 20-25%, energetski metabolizam kiseonika tri puta veći, resorpcija aerojona i koncentracija radioaktivnih izotopa znatno veća i da su akupunkturne tačka aktivne i 48 sati nakon smrti.